Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Makroekonomski sektori". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

MAKROEKONOMSKI SEKTORI

Uvod

Rast otvorenosti privrede i rast bruto domaćeg propizvoda su čvrsto povezani. Dok deficit platnog bilansa i njegovo nekreditno finansiranje povoljno utiču na ekonomski rast, kreditno finansiranje deficita i rast zaduženosti utiču na destabilizaciju privrede. Zato je ocena spoljne pozicije privrede neophodan uslov za izbor odgovarajuće ekonomske politike.

Uticaj javnog sektora na rast nije jednostavan. Budžetski deficit može u određenom periodu (ne predugom) imati pozitivan uticaj na rast. Međutim, pored veličine deficita, bitan je i način njegovog finansiranja koji utiče istovremeno i na rast i na stabilnost. Konačno, veličina i struktura javnih rashoda utiču na rast. Svi javni rashodi nemaju istosmeran uticaj na ekonomski rast.

Monetarna politika utiče na ekonomski rast i stabilnost. Centralna banka vodi monetarnu politiku korišćenjem instrumenata koji utiču na ponudu novca i kamatnu stopu. U vođenju monetarne politike, Centralna banka pokušava da obezbedi ponudu novca koja je približno jednaka tražnji za novcem.

Spoljni sektor

Podaci o realnim i finansijskim transakcijama zemlje sa ostatkom sveta su osnova za analizu spoljne pozicije zemlje.

Platni bilans je statistički izveštaj u kome su registrovane sve ekonomske transakcije rezidenata (realne i finansijske) sa nerezidentima u periodu od jedne godine. Slika 1.2 je ilustracija standardne prezentacije platnog bilansa.

Realne spoljne transakcije obuhvataju:

izvoz i uvoz fizičkih proizvoda, kao što su: pšenica, meso, voćni sokovi, nameštaj, odeća, obuća, metali, mašine, elektronska oprema i sl;

Izvoz i uvoz usluga, kao što su: saobraćaj, turizam, osiguranje i sl;

dohodak u neto iznosu, ili razliku izmedju zarada (kamata i dividendi), koje rezidenti ostvaruju u inostranstvu i zarada koje nerezidenti ostvaruju u zemlji;

tekuće transfere u neto iznosu, ili razliku izmedju primljenih i datih poklona u novcu i naturi.

Glavne stavke kapitalnog računa su, takodje, date u neto iznosu:

transferi stranih vlada koji se koriste za finansiranje opreme i investicionih projekata, umanjuju se za transfere koje domaća vlada usmerava inostranstvu po istim osnovama, i

otpis inostranih dugova umanjen za otpis datih kredita inostranstvu.

Finansijski račun obuhvata:

direktne investicije iz inostranstva u neto iznosu (kupovina najmanje 10% kapitala, sa namerom upravljanja koja se umanjuje za investiranje rezidenata u inostranstvu);

portfolio investicije u neto iznosu (kupovina hartija od vrednosti i obveznica, sa namerom zarade dividende i kamate, bez namere upravljanja koja se umanjuje za kupovine hartija od vrednosti i obveznica rezidenata u inostranstvu);

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]